Wed09262018

Azurirano10:20:26 PM GMT

Back KULTURA VUKOVAC :: KULTIvator Iz života našeg umetnika

Iz života našeg umetnika

  • PDF

U više navrata na stranicama "Starčevačkih novina" bilo je reči o starčevačkoj slikarskoj grupi "Franjo Radočaj", a objavljena je i kratka biografija ovog umetnika, koji spada u red najčuvenijih Starčevaca. Kada su u pitanju Radočajev svakodnevni život i priznanja koja je za života dobijao, čini se da su ti tekstovi ostali nedorečeni. U cilju upoznavanja čitalačke publike s pojedinostima iz umetnikovog života, koje su do sada bile nepoznanica, u ovom i narednom broju objavljujemo članak iz pera Milana Butozana, poznatog pančevačkog slikara i savremenika Franje Radočaja. Tekst je objavljen u listu "Banatski vesnik", 1. decembra 1934. godine.

"Franja Radočaj rođen je u Starčevu, nedaleko od Pančeva, 1902. godine. Gimnaziju je učio u Pančevu, umetničku školu počeo u Beogradu, svršio u Zagrebu. Prvi put izlagao u Vršcu, gde je imao svoju prvu kolektivnu izložbu. Od godine 1928. izlaže u Paviljonu na jesenjim i prolećnim izložbama. Živi isključivo od slikarstva. Najčešće slika figure i portrete. - "Naročito je bilo veliko interesovanje za nagradu "Politike", jer se ona imala odlučiti prilikom otvaranja. Pošto je ona namenjena u prvom redu mlađim, siromašnim umetnicima..." Ovo su odlomci iz jednog podužeg članka, koji je izašao u "Politici", na 6-toj strani od 26. novembra ove godine.

Ovaj članak nas interesuje samo utoliko, ukoliko smo u svoje vreme u nekoliko napisa spominjali ovo ime u vezi sa pomaganjem naših sugrađana, umetnika, jer je g. F. Radočaj, iako rođen u Starčevu, ipak Pančevac, jer je tu proživeo više od 20 godina. "Pančevac", to mu danas donekle smeta, jer iako ima nekoliko familija kojima je mnogo zahvalan, ipak se nasmeši gorko kad mu spominjem Pančevo. Niko ne može da zna koliko je taj mladi čovek patio i stradavao dok je završio školovanje u Zagrebu (jer je u Beogradu bio svega godinu dana), a danas je ceo umetnički Beograd svedok njegovih muka, a Pančeva se to ne tiče. Posle školovanja dolazi opet u Pančevo, u nadi da će ga neko razumeti i pomoći. Tri godine (1929., 1930., 1931.) provede u Pančevu. Slika za jednu porodicu osam slika velikog formata za nešto starog odela i veša, bolju hranu i dve-tri stotine dinara, da mu se nađe. Slike se nikome ne dopadaju, jer ne liče na osobu koju pretstavlja, ili tome slično, međutim, sve su slike od reda visoki kvaliteti. Odlazi u Beograd, još veća beda, jer ga sestra izdržava (gde i danas još stanuje). Radi kod nekih firmopisaca, ili kakvu kaligrafsku jeftinu porudžbinu. Koji plakat, ili sliku poklanja čuvaru umetničkog paviljona, "čuvenom" g. LJubinkoviću, za gostoprimstvo; jelo, ili koju crnu kafu.

Ovih dana se naš Pančevac pročuo skoro po zlu. Kao najsiromašniji umetnik dobija nagradu od 5.000 din. da bi imao da kupi kaput i cipele za zimu. U drugom redu se spominje vrednost slikarska (izgleda da je siromaštvo zaista greh, iako svi bez razlike, naravno bogataši, cene siromaštvo kao prvoklasnu vrlinu). Naš Pančevac, g. F. Radočaj, je bez sumnje talenat. Nikada se on nikom nije nametao, skroman do neskromnosti puštao je daleko slabije ispred sebe, a sam je u jednom kutu stojičkom filosofijom razmišljao o nepravednosti sudbine. (nastaviće se)