Sun05272018

Azurirano10:20:26 PM GMT

Back KULTURA VUKOVAC :: KULTIvator “VUKOVAC” radovi učenika OŠ Vuk St. Karadžić

“VUKOVAC” radovi učenika OŠ Vuk St. Karadžić

  • PDF

Čovek vredi onoliko koliko ima prijatelja

Bogatstvo.... Svi misle da je to gomila para u tvom novčaniku, velika kuća i skup auto, ali ja na to ne gledam tako.

Za mene to nije vredno ni pominjanja. Čemu svo to bogatstvo ako nemaš sa kim da ga deliš. Novac ne zna za šale, za igru i tajne, sa njim ne možeš da igraš odbojku, da gledaš filmove možeš samo da posmatraš kako stoji u tvom sefu i čeka da bude potrošen. Ne vidim šta je u tome lepo. Zašto je nekim ljudima draže da vide brdo novca od nasmejanih lica prijatelja. Zašto zapostavljaju prijatelje zbog para? Zašto? Zašto? Mislim da znam odgovor. To je možda zato što su odrasli. Možda više ne znaju za igru i zabavu. Zaboravili su na smešne viceve i sad samo misle kako će se obogatiti. Ali ja neću tako. Ja želim da ostanem dete, da se igram celog života i da ne postanem pohlepna.

Ali svi znaju da to ne može, mora se jednom odrasti i uozbiljiti se, ali ne smemo da zaboravimo prijatelje, jer oni se stiču teže od novca, a ljudi su bogati koliko imaju prijatelja.

Katarina Gujaničić 5/2

GODIŠNJA DOBA

Proleće je lepo doba,
tada su sva deca dobra.


Leta još toplija,
sva kiša se otopila.


U jesen ponovo kiša,
voli je Miša.


A zima veli:
evo vam prozori beli!


Miloš Ivković

DA IMAM ČAROBNI ŠTAPIĆ

Da imam čarobni štapić
bila bih ko mala pčelica.
Ne bih bila obična devojčica.


Pomogla bi ljudima:
šta god bi oni poželeli,
ja bih im snove ostvarila
kao da sam dobra vila.


Ksenija Krasnić 3/2



POKAZAO SAM ŠTA ZNAM I UMEM

Treniram fudbal pet godina, ali na samo jednoj utakmici sam mogao da pokažem šta umem.

Došli smo svi na "Borac" i čekali da dođu suprotne ekipe. LJudi su polako počeli da popunjavaju tribine, a njih nije bilo. Malo sam se rastužio, jer mi se baš igrao fudbal. Ipak su stigli. Na prvi pogled su svi bili krupniji i veći. Ušli smo u svlačionicu, presvukli se i izašli na teren da se zagrejemo. Pogledao sam prema tribinama i ugledao tri čoveka koji su se odvojili od drugih. Zbunio sam se. Sudija je svirnuo za početak utakmice. Stao sam na svoju poziciju-špic. Od početka smo počeli da napadamo, jer je ova utakmica veoma bitna. Trčao sam, borio se, šutirao.. U jednom trenutku mi je suigrač poslao loptu u prazan prostor. Ukazala mi se prilika da šutiram i postigao sam gol! Sva publika je skočila i počela da aplaudira.

Ali, nije još kraj utakmice. Do kraja smo se borili da ne primamo gol i to nam je išlo od ruke. Pred sam kraj utakmice mi se ukazala još jedna prilika. Predriblao sam golmana i još jedan gol postigao. Bio sam ponosan na sebe. Sudija je svirao kraj i 2:0 za Borac. Prišla su mi tri gospodina iz publike i pohvalila me. Pitali su me da igram za "Partizan" Ovo su mi bili snovi. Naravno da sam prihvatio. Mislim da ću biti uspešan.

Taj dan nikad neću zaboraviti. Voleo bih da budem uspešan i dalje. Verujem da ću pokazati šta znam i umem.

Igor Stojčev 7/1



KIŠA

Kiša počinje da pada
u ljubavi našeg grada.


Kiša polako sipi,
a mlako u lončetu kipi.


Dok kiša pljušti,
mama krompir ljušti.


Dok padaju krupne kapi kiše,
sjajnog Sunca nema više.

Anđela Leventijević

MOJA ŠKOLA

Moja škola nosi ime Vuka
i šalje puno najlepših poruka.
U njoj stičemo znanja nova
i učimo da pišemo slova.


Moja škola ima čika policajca
našeg hrabrog čuvarca.
Škola nam je uvek čista, lepa
za nju brine mnogo teta.


Ksenija Krasnić 3-2