Wed09262018

Azurirano10:20:26 PM GMT

Back Home

Predstavljamo: Dipl. inž. Dejan Reljić

  • PDF

Dejan Reljić je zaposlen kao organizator stočarske proizvodnje na starčevačkoj farmi A.D. “Vojvodina“. U razgovoru sa ovim energičnim i visprenim mladim čovekom, saznali smo koji putevi su ga usmerili na stočarstvo i kakva je perspektiva našeg, nekada renomiranog govedarstva.

Čime vas je privukla profesija kojom se bavite?
- Kad sam bio mlad, želeo sam da studiram veterinu. Ipak, odabrao sam opšti smer u Poljoprivrednoj školi u Pančevu. Pored velike ljubavi prema životinjama, vremenom sam shvatio da je proizvodnja hrane najvažnija privredna delatnost, a u ovim, turbulentnim vremenima, ne može se zaobići ni razmišljanje o ekonomskoj računici koja se odnosi na egzistenciju.

Radili ste u PKB-u. Kakva ste iskustva poneli iz ovog, čuvenog Instituta?
- Radio sam u Institutu “Agroekonomik“, za primenu nauke u tehnologiji i embriotransfer. Obavljao sam poslove kao stručni savetnik za stočarstvo, radio sam na genetici, oplemenjivanju i osemenjavanju. Stekao sam izuzetno značajna iskustva koja su mi danas od neprocenjive važnosti u praksi.

Od nedavno ste zaposleni na starčevačkoj farmi A.D. “Vojvodina“. Vaši prvi utisci?
- Farma ima budućnost, uprkos svemu što se do nedavno dešavalo. Stočni fond je oštećen i trebaće nam vremena da se oporavimo. Stagniramo, ali gledajući situaciju globalno, i to se može smatrati uspehom. Pored dnevnih variranja u proizvodnji mleka (oko 1%), problemi su i u mehanizaciji koju bi trebalo obnoviti, o čemu je već bilo razgovora. Biće potrebno mnogo rada i strpljenja i ne sumnjam da ćemo starčevačkoj farmi vratiti stari ugled.

Kakvi su planovi i šta možemo da očekujemo u narednom periodu?
- Do kraja godine očekuje se još 250 teladi, u proseku oko 250 novih krava na muži. Takođe, neminovan je izvestan pad proizvodnje mleka u letnjim vrelim mesecima i ponovni porast s početka jeseni. Međutim, ukoliko se nešto promeni, pre svega ako se neka sredstva ulože u opremanje štala rashladnim sistemima, moguće je održavati kontinuitet proizvodnje. Naravno, sve to zavisi isključivo od finansijskog stanja u firmi.

Aktuelno

Mesec mart nas je počastvovao niskim temperaturama u prvoj dekadi, a onda nešto toplijim i suvim danima sredinom perioda. Ukupna količina padavina bila je svega 19,3 mm, a prosečna temperatura 4,3 C. Do polovine aprila zadržali su se hladniji dani, ispod proseka za ovo doba godine, međutim to nije bila prepreka da se setva osnovnih ratarskih kultura obavi kvalitetno i na vreme. Preko potrebne i za strna žita važne aprilske kiše nisu naročito padale na starčevačkom ataru, ali još uvek nije kasno da se stanje popravi. Izvan naše opštine, aktuelna je obnova, lošim privatizacijama permanentno upropašćivane pančevačke “Mlekare“, koja bi do kraja aprila mogla da dobije novog vlasnika i sačuva delatnost. Takođe, Institut “Tamiš“ je počeo sa akcijom sadnje oglednog voćnjaka u kome će biti primenjivane savremene metode proizvodnje, a sva praktična iskustva biće prenošena voćarima koji žele da unaprede svoj posao. Ponekad su brojke značajni pokazatelji. Naime, minimalna zarada u duvanskoj i prehrambenoj industriji je 95 dinara po satu. U ovoj delatnosti imamo oko 119.000 zaposlenih. Iz Srbije je tokom 2010. godine izvezeno 912.558 kg meda, za šta je dobijeno oko 2,8 miliona evra. U toku žetve kombajni na njivama Srbije ostave 80.000 do 120.000 tona pšeničnog zrna. Za kukuruz i suncokret nema pouzdanih podataka.

Savet

Kontrola plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta predstavlja vrlo važnu meru zaštite i očuvanja hemijskih i bioloških svojstava, te obezbeđivanja pravilne upotrebe đubriva i pesticida. Pravilnom i racionalnom upotrebom mineralnih i organskih đubriva dobijamo:
" pravilnu ishranu biljaka
" stabilizovanje i povećanje proizvodnje
" poboljšanje kvaliteta proizvodnje
" štedimo novac (nema nepotrebne upotrebe đubriva)
" čuvamo ekologiju.
Kontrolom plodnosti utvrđuju se raspoložive rezerve pristupačnih hraniva u zemljištu i izračunava razlika koja se treba uneti u obliku đubriva da bi se zadovoljile potrebe u hranivima, koje će biti sadržane u prinosu. Na osnovu agrohemijske analize zemljišta, savetodavna služba pančevačkog Instituta “Tamiš“ daće vlasniku poljoprivrednog zemljišta preporuku za upotrebu pojedinih mineralnih i organskih đubriva, kao i mere koje treba primeniti za poboljšanje hemijskih i bioloških svojstava ispitivanog zemljišta. Kalcizacijom zemljišta (unošenjem mlevenog krečnjaka) pomažete njivi da bude zdrava i povećavate prinos od 10-70%, a na ekstremno kiselim zemljištima i preko 75%.

Zanimljivost

Muškarci sa ovih prostora znaju vrednost pasulja; neke kafane decenijama žive od slave svog recepta za gravče na tavče, ali se čini da se žene prema njemu ne odnose sa dovoljno poštovanja: uvek žure kad ga spremaju. A ta zrna svakojakih boja, od bele do tamnocrvene, veoma su nežna, hirovita, zahtevna, i to od grane pa sve do tanjira. Ako mu u periodu sazrevanja na pritki ne date ono što traži baš tada, uvenuće odmah. Ako u kuvanju pokažete nestrpljenje ili zaboravite da dolivate toplu vodu, eto ga kako zagoreva. Nije, dakle, sve prosto k'o pasulj. Imamo posla sa korisnom i ukusnom, gotovo mitskom, ali veoma razmaženom biljkom. Nema zemlje u svetu u kojoj se makar jedna od nekih 250 vrsta pasulja ne neguje i jede. Veruje se da je pasulj došao sa Inkama sa neke druge planete. U drevnim ćupovima u Južnoj Americi pronađena su zrnevlja veličine kakvu danas ne poznajemo. Indijanci su još pre sedam vekova, u pasulju videli neobično božanstvo ženskog roda. Stabljika mu se povijala uz kukuruz, koji predstavlja muško božanstvo. A te dve biljke ujedinjuju sve važne prehrambene sastojke: spektar belančevina, skrob, šećere... Radoznali Kolumbo zaslužan je što je pasuljkrenuo u prehranjivanje sveta. Pasulj je kod nas došao u 16. veku, preko Italije.

Tržište

Rasad paradajza......40 din/kom.
Salata.............................25 din.
Španać............................40 din.
Veza povrća....................50 din.
Crni luk.........................50 din.
Mladi luk..............15 din./veza
Rotkvice................20 din./veza
Ren (teglica).................80 din.
Krompir..................... 65 din/kg
Jaja............................10din/ kom
Sir.............................300 din/kg
Med......................350-400din/kg
Jabuke.....................50-70 din/kg
Banane.......................110 din/kg
Pomorandže.................80 din/kg
Limun..........................80 din/kg

Pijačni dani u Starčevu su svakog četvrtka i nedelje.