Fri12142018

Azurirano10:20:26 PM GMT

Back KOMENTARI PUTOPIS BEZ VIZA EU - u pravom smislu te reči (3)

EU - u pravom smislu te reči (3)

  • PDF

Dakle, ustajem, Bareselono evo me! Posle prve noći u Barsi red je i spremiti prvi doručak. Idemo u šoping, sve mi deluje i dalje smešno, idem ulicom i primećujem ljude, mislim da i oni primećuju mene. Mislim da je to ono nepisano, pravilo kada vam na čelu piše “ja nisam odavde“. Prolazim ulicom i imam nagone da izgovorim “buenos dias“ i tako se obratim svakoj osobi pored koje prolazim. Primeti te me, primetite me. Tragam za adekvatnom prodavnicom jer nisam rad da ostavljam pare u manjim lokalnim, ulazim u jednu od adekvatnijh, većih prodavnica. Klasično, da bi neko iza aviona video da sam iz Srbije, krećem u obračunavanje cena, iz evra u dinare, pa na trenutak razmišljam koiji je srednji kurs. Izgleda da sam se zeznuo kada sam upisao poljoprivredni, ovo obračunavanje mi tako ide od ruke da je prava šteta što nisam upisao ekonomski fakultet. Primećujem da uopšte nismo jeftiniji, a čak smo i skuplji u odnosu na Španiju. Naravno, ne uzimam u obzir morske proizvode koji su jeftiniji i barem dva puta i svežiji pre nego što dođu kod nas. Zastajem kod jednog rafa i stojim i stojim i nikako da se odvojim. Pogađate, ŠUNKA. Verovali ili ne, jedan od najpoznatijih španskih proizvoda je upravo ova šunka, a cene se kreću od 15 pa do čak vrtoglavih 70 i sto evra po kilogramu. Naravno pošto im je najpoznatija “Jamon Iberico“, šunka koja se pravi od autohtone rase, iberijske svinje, svojski se trude da na svakoj piše Iberico. I koga kog da pitate da li je od iberijske, reći će vam da jeste, iako u nekih 50 posto slučajeva - nije. Španci su Srbi :)

Prvih nekoliko dana sam se po Barsi kretao po principu, osvajamo ulicu po ulicu, uslikam deo sa gugla mape i lagano, zagledajući svaki ćošak a za koji sekund i telefon, kako bih proverio da li se krećem pravom trasom. Verovali vi ili ne, za kilometar takvog pređenog puta, a pod uslovom da se ne krećem jednom ulicom potrebno je i više od pola sata. Stvorio sam teoriju da sam trebao gde trebam da skrenem desno idem levo, jer mi se tri puta dešavalo da skrenem desno a trebalo je da skrenem levo. Napravio sam šalu na svoj račun, “Miroslave ti gde trebaš levo, ti idi desno!“ :) Ulice su nekako tople i prijatne, čak i u novijim delovima grada, govorim o sporednim ulicicama. Pored nove gradnje, čuvaju svoj koncept i tu dušu koju grad poseduje. Pretpostavljam da urbanisti rade svoj posao, ipak im je arhitektura sve. Ne znam da li sećate, verovatno vi stariji se i sećate, kod nas je pre po nekim prodavnicama bilo da se račun nabije na ekser koji je bio ukucan u parče drveta i bio okrenu na gore. Skoro svaka kafanica ima taj sistem, račun nabijaju na taj ekser, to mi je bilo baš zanimljiv jer sam se setio da sam kao klinac to viđao i kod nas. Stara dobra vremena. Kraj sam upoznao sa takvom preciznošću da mi više nisu bili potrebni niti telefon niti mapa, a to znači da idemo malo u centar, naravno sa telefonom i mapom. Što je sigurno-sigurno. Jedna stvar je još sigurnija; da ću se vervatno u svoj toj gunguli u centru zagubiti. Opet divljenje metroom, a u metrou naći Španca je misaona imenica. Bez preterivanja ali idemo ovako: Kinez, Crnac, Vijetnamac, Arapin, Crnac, Kinez, Španac, Arapin, možda Španac, nisam siguran, i Crnac. Što bi starčevački starosedeoci rekli, dođoša koliko ti duša ište.

Rekoh vam u jednom od ranijih tekstova da me je moj operater izdao, ili ja njega ali morao sam da kupujem sim karticu. Nisam nikoga pitao za savet pa sam napravio grešku pri kupovini. Da vi ne napravite grešku, evo par saveta, pod parolom učite na tuđim greškama. Ukoliko imate telefon koji je pod ugovorom, ponesite neki krš koji funkcioniše jer u taj koji je pod ugovorom biće beskoristan za korišćenje kartica drugih mreža. Ovako čuvate barem desetak evra za otključavanje. Nikako ne uzimati Orange i Llamaya sim kartice, uzmite ili Vodafon ili Movilo. Dve kartice koje sam nabroao za neuzimanje, Oragne: iz nekog nepoznatog razloga neće vam stizati poruke od Telenora, može da dovede u priličnu konfuziju kada vam treba nešto a taj neko vam ne odgovara. Llamaya: to vam je tip kartice koja je napravljena za imigrante. Problem ove kartice je naći gde uplatiti dopunu. Kad smo kod dopune, ili napišite broj telefona na neki papirić ili naučite na španskom brojeve od jedan do 10. Skratićete sebi muke prilikom kupovine dopune. Nemojte da budete laka meta džeparoša i raznih secikesa, osim kada je u pitanju govornica koja vam par puta proguta po evro dva, tu ne možete ništa sme malo da iskalite bes na istu. Savetujem vam, kupite malo torbiče koje možete staviti ispod majice ili košulje. Malo koštaju ali bolje to nego gubitak pasoša ili celokupnog novca, a u džep, 10 do 20 evra, tj, novac koji planirate da trošite u toku dana. Kada budete bili u nekoj prodavnici i ako vas bude neko pratio u stopu nemojte da se obazirete, samo gledaju da nešto ne ukradete ;) Toga ima uglavnom u manjim prodavnicama, očigledno da su rešili da uštekaju neki dinar na kamerama, a da tu su i ona ogledala sa kojih vas gledaju.