Sat05262018

Azurirano10:20:26 PM GMT

Uskršnja jaja

  • PDF

Kao što se svake godine ponavlja slvaljenje Uskrsa kao najvećeg hrišćanskog praznika kada je Spasitelj ustao od mrtvih i na taj način pobedio samu smrt, a nama ulio nadu u novi život, tako se i svake godine ponavljaju i razni običaji vezani uz obeležavanje Uskrsa. Jedan od simbola Uskrsa je jaje, koje je simbol života, a običaj je da uskršnje jaje bude obojeno tj. ukrašeno ili kako se još znalo reći pisano, pa otud i naziv pisanica. Uz jaja za Uskrs se vezuje i zec kao simbol plodnosti, kao i jagnje, simbol umiljatosti. Farbanje i pisanje jaja u pojedinim slučajevima može se poistovetiti s primenjenom umetnosti tj. poistovećuju se s umetničkim delima, a predmeti napravljeni u obliku jaja koje su neke osobe naručivale kod umetnika te ih prigodno za Uskrs poklanjali i jesu prava remek dela primenjene umetnosti. Najpoznatija su Faberžeova (Faberge) jaja koje je zlatar izradivao po narudžbama ruske carske porodice, a koja su oni međusobno poklanjali za Uskrs.

No u Starčevu u običnim familijama jaja su ipak bila skromnija, ne samo zbog toga što su bila obična kokošija jaja nego i zbog toga što su bila bojena nekim tradicionalnim načinima i organiskim bojama koja su bila dostupna u seoskom okruženju. Najčešće su se jaja bojila i kuvala u vodi u kojoj su bile namočene ljuske od crnog luka. Da bi se boja od lukovine što bolje primila voda se posolila što je uticalo da se ljuska od jaja malo omekša i bolje upije boju. Boja od lukovine bila je tamno žuta, smeđa do crveno smeđa, a zavisila je od same vrste luka i količine ljuski koje su se namočile u vodu. Crvena boja jaja dobivala se ako su se jaja kuvala u cvekli, zelena od mladog španaća, a žuta od maslačka. Pored toga što se želelo imati što više različito obojenih jaja, želja je bila da jaja budu i šarena tj. da na sebi imaju i neke simbole ili šare. Šaranje ili pisanje po jajima postizalo se na različite načine. Jedan od najjednotavnijih načina bilo je to da se nabere sveže sitne trave čiji su listići bili različitog oblika. Pre samog farbanja u odabranu boju, jaja su ze zamotala najčešće u retku krpu ili najlon čarapu, a na samu ljusku se priljubili listići trava kao što su listići maslačka, mlade hajdučke trave, peršuna, divlje jagode, deteline i sl. Kada su se jaja ofarbala, uklonila krpa ili čarapa i listići trave, na ljusci je ostalo neobojeno mesto kao preslik oblika listića. Poneke gazdarice pored ovakog načina farbanja i slikanja jaja, pomagale se se i pisanjem po jajima rastopljenim voskom od sveće. Na takav način na jajima se moglo napisati razne poruke, a najčešće je to bila uskršnja četitka ili nečije ime kome je ofarbano jaje bilo namenjeno za poklon. Na mestima gde je ostao trag od rastopljenog voska, farba nije htela da se primi, te je opet na taj način jaje postalo pisanica. Ovakvim načinom tj. pisanjem rastopljenim voskom po jajetu, jaje se moglo i obojati u više boja s time da se išlo od svetlije ka tamnijim bojama, tako da bi jaje na kraju bilo jako šareno. Da bi ofarbana jaja dobila sjaj obično su se premazivala slaninom, ili namaštenim upijajućim papirom. Ovako ofarbana jaja s prirodnim bojama bila su jestiva i obično su se ramenjivala ili poklanjala deci prilikom čestitanja Uskrsa. Ofarbanim jajima najviše su se radovala deca, a naročito kad su išla u Uskršnje jutro u baštu među cvećem da traže šta im je zeka doneo za Uskrs. Veselila su se i broju dobijenih pisanica prilikom čestitanja Uskrsa kada su s čegerčićem i škrebetaljkom išli od kuće do kuće, škrebetali, čestitali Uskrs i uzvikivali “Aj, aj, aja daj baba jaja“. Veselje im je činila spoznaja da će se na sam Uskrs imati čime “tucati“ tj. proveriti čije je jaje čvršće i na taj način prikupiti još jaja. Znam da običaj farbanja jaja nije nestao, ali su sada i boje i mogućnosti ipak drugačije i tako ofarbana jaja više služe za ukras uskršnjeg stola, ali znam da još postoji i tradicionalno farbanje pa su takva jaja i za ukras i za jelo.

SREĆAN I BLAGOSLOVLJEN USKRS !
MIR VAMA - HRISTOS VOSKRESE, VAISTINU VOSKRESE !