Mon05212018

Azurirano10:20:26 PM GMT

Back INTERVJU LICE S NASLOVNICE Nadežda Nada Popović, učiteljica u penziji

Nadežda Nada Popović, učiteljica u penziji

  • PDF

Ponosna na svoju porodicu Nadežda Popović je rođena 1933. godine u Beogradu. osnovnu školu, gimnaziju i Višu pedagošku školu završila je takođe u Beogradu. Godine 1963. dolazi u Starčevo gde je obavljala posao prosvetnog radnika do penzije 1991. godine. Zasluženi penzionerski dani nisu tekli u blagostanju jer već 1993. godine zbog teške bolesti gubi bračnog partnera a već 2002. iznenadnom smrti ostaje bez sina Riste. Iako slomljena velikim gubicima, Nadežda je svesna porodičnih vrednosti i dolazi na ideju da svake prve nedelje u mesecu organizuje porodično druženje pod sloganom Bakina nedelja a da je u tome uspela govori činjenica da će se 7. maja održati 98. po redu Bakina nedelja.

Kako je izgledalo iz vašeg ugla raditi kao nastavnik šezdesetih godina u Starčevu?
- Tih godina je bilo teško u svim selima u Jugoslaviji, ne samo u Starčevu. Sećam se da su učionice bile razbacane po celom centru, pa bi smo kolege i ja menjali objekte po svim mogućim prilikama i neprilikama. U zimskim uslovima učionice su se grejale na čvrsto gorivo i sa kojekakvim pećima, pa bi onako, svi zajedno, učenici i kolege nastavnici, mirisali na dim, kao sušeno meso. Takva su bila vremena a i svi smo nekako imali više volje za rad iako je bila nemaština.

Ubrzo je izgrađen nov školski objekat?
- Kada je Starčevo dobilo novu školsku zgradu bilo je to veliko olakšanje za decu kao i za nas prosvetne radnike. Stvorili su se kvalitetni uslovi za rad i bilo je pravo uživanje raditi. Više nikome nisu smetale smene godišnjih doba, dim iz učionica, one stare školske klupe koje su se ne retko nasred časa potpuno raspadale, nije više bilo improvizacije, jednostavno su stvoreni ozbiljni uslovi a školovanje je vrlo ozbiljan period života.

Da li po vama postoji razlika u školstvu nekada i danas?
- Svesna sam da se sve drastično promenilo ali ne samo kodnas nego u celom svetu. Razlika je danas ogromna, jasno je meni da su moj poziv bili nepopularni predmeti, fizika i matematika ali društvene vrednosti su daleko bile bolje nekada nego danas. Sistem društvenih vrednosti se toliko promenio da se drastično odrazio na današnju decu. Nekada je generacija osmih razreda završavala Osnovnu školu sa tri, najviše 4 problematična učenika. U pitanju je osmi razred, gde je bilo 120 pa i više dece. Danas je taj broj nezamisliv. Već u petom razredu broj dece sa kojima se ne može izaći na kraj je dupliran. Zamislite u svakom razredu tako do osmog... Nešto tu ne štimuje i moralo bi da se promeni.

Odlaskom u zasluženu penziju nastupio je novi period Vašeg života?
- To bi trebao da bude period kada čovek treba da uživa u plodovima svoga rada. Moja nesreća je bila u tome da sam već dve godine nakon penzionisanja zbog teške bolesti izgubila supruga. Teško je kada čovek ostane bez nekog sa kim je proveo toliko godina. Nastupio je i period ratova u bivšoj Jugoslaviji tako da se ne mogu pohvaliti nekim blagostanjem. Ratovi su prošli a 2002. godine tragično ostajem bez sina Riste što je za mene bio nepopravljiv gubitak i sa tom činjenicom ću jednog dana i ja napustiti ovaj svet.

Niste izgubili veru, potrudiliste se da ojačate porodične vrednosti?
- Velikim gubicima koji su me zadesili u životu još više sam očvrsnula i nikako nisam dozvolila da se porodica rasipa. Moj pokojni sin Rista ima petoro dece iz tri braka, nikada među decom nije pravio razliku i za života je uvek gledao da pravilno vaga bez izuzetaka. Svi oni su i moja porodica. Zamisao mi je bila da ih sve zadržim na okupu što me čini neizmerno srećnom da sam u tome uspela. Puno mi je srce što su svi prihvatili da smo jedna porodica.

Organizujete porodična okupljanja...
- Svake prve nedelje u mesecu organizujemo okupljanje pod sloganom Bakina nedelja, a 7. maja će biti biti 98. po redu. Ponekad pomerimo dan da bi svi mogli da budu prisutni. Dešava se da nekom ne odgovara datum ali uvek podesimo da smo svi na okupu. Prošlo je prilično dosta vremena, deca su već porasla i često sa osmehom listamo fotoalbume kad su bili klinci i prisećamo se druženja na Bakinim nedeljama. Sada sam sigurna de će oni nastaviti tradiciju jer su shvatili da su porodične vrednosti najveće blago, ponosna sam što imam Nikolu, Mimeta, Melitu, Ristu, Milicu, njihove majke Vesnu, Vesnu i Melitu, ponosim se ćerkom Milicom koja je zasnovala porodicu u Grčkoj i njenim sinom Arijem, ponosim se svojom porodicom.