Dok arapski svet gori u lančanoj reakciji brutalnosti, a neki prete da će se talas preneti i na stari kontinent, na kom se ionako u poslednje vreme žestoko demonstrira, u našoj “avliji“ nema značajnijih okupljanja (bar dok ne “proklija“ stiropor!), ali da se, pvenstveno zbog nestandarda štrajkuje - to stoji! Već dosadni prosvetari, zdravstvo, policija (...), ali i još poneki bune ne bi li nekako, može se reći, i jedino popravili stanje na računu. Solucija je malo, jer bez stranih investicija, to će teško ići... Ali ni toliko željenoj Evropi nije sjajno, pa, možda rešenja valja tražiti na nekoj drugoj strani...

U epizodi: Gadafi, mi te volimo!

Tračoslava (negde u centru drage nam varoši): - I, bre, komšo, des' naš'o da me vucaš po ovoj zimotinji?! Vi'š kako se kliže, ijuuu! Šeširxija (užurbano): - Ta, slatka komšinka, znadeš kak' se je ne snalazim, baš, najboljije po varoši! A, i oni tvoj rođa je tam' neki andrak u ti sindikat! Tračoslava: - Eeeh, oklen znam kak' će me primiti! Kanda se nešto uzobrazio... Šeširxija (odlučno uće u hodnik izvesne vremešne zgrade): - Nema druge seljaku, ta moramo se i mi sindikalizirati! Ovi tajkumovi 'oću da nam obriju kože! Vi'š kak su nas zeznuli oko zakupa, pa, ovo što skače žito... Sponzorojka (koja je već sedela u istom hodniku, dubokoooo prekrštenih nogu): - Zn'či, de ima da se kupi! Jel sa šlagom? Mis'im, baš mi se hasa nešto slatko, bruka sam se smorila, ova pre mene baš zalegla u solarijumu... Šeširxija (pocrvenevši od prizora): - Uf, puf, pant, izvin'te mlada damo, a di je o'de ona, kak se divani, kancularija, di mi seljaci i radnici ištemo naša prava. Sponzorojka (ne skidajući pogled s ogledala): - Zn'či, valjda, preko. Koji smor, mis'im čekam u kozmetološki, al' zaglavila neka kravetina! Grmalj (otvori vrata od preko puta): - Đes, navro, starino?! Ođe su ti ratni veterani, ak' nisi znao! Teško da ti tu pripađaš, hik! Student (noseći gitaru s probe u jednoj od prostorija): - Molim vas, el može malo mesta - zakrčili ste ceo hodnik!

Grmalj (zapahnu ceo hodnik na švarglasto-belolučne špecije): - A, đes' ti navalio čupavi bitlesu! Da guslaš o miru s onijem hipicima. Il' da demonstriraš za one pederaše, il, nedo bog, protivu našega brata isprej libijske ambasade?! Student: - Prvo i prvo, u politiku se odavno ne mešam, jer me od nje strašnooo boli mozak! A, što se tiče Gadafija, možda bi mogli da mu pomognete svojim ratnohuškačkim iskustvom i onim zakopanim “štapovima“ iz “divnih“ devedesetih. Mada, pre će biti, da ćete se družiti u tom vašem klubu, sa sve kiselim kupusom, smrdljivim sirom i belim lukom. Jedino će biti malo problema sa svinjećom pršutom. Grmalj: - Za našega brata sve što treba, protivu “buđave“ demokratije. Ak' mora, bićemo se do posljednje kapi!

Student: ... klekovače! Kako stvari stoje, samo mu to vaše ljuto piće i još ljuće meze može popraviti raspoloženje - za par dana ostade bez pola države! Grmalj: - E, ak' je tako, ću da moradnem da se “rastanem“ sa svojom Belkom! Više nema šta za pomusti - naskroz je presuš'la s mlijekom! A, valjda će i naš “brat“ malo se isprsi - četres' godina muze onu naftu, a vala mu je nešto preteklo?! Student: - Eto ti ga na - iza svake “bratske“ revolucije, krije se neka jaka “ideologija“"! Živela loviška!!!

I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da “kamče“ za neku bolju budućnost, makar, ona poticala iz afričke pustinje...

Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što je sneg ubio u pojam (valjda neće i poplave s proleća), u školi se malko štrajkuje, odbojkaški Borac malko posrće, izloženi su najlepši slavski kolači pred masom znatiželjnika, Borka Pavićević je govorila o nasilju pred masom tinejxera, a počelo je istorijsko odbrojavanje do neolitskog “trougla“! Duboko udahnite i još dublje mislite o tome!