Warning: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /home/arhivasn/public_html/204/plugins/system/plg_japopup/fancybox/fancybox.php:283) in /home/arhivasn/public_html/204/plugins/system/jat3/core/parameter.php on line 161

Warning: Creating default object from empty value in /home/arhivasn/public_html/204/plugins/system/jat3/core/joomla/modulehelper.php on line 320
STARČEVAČKI BIOSKOP
Warning: strtotime(): It is not safe to rely on the system's timezone settings. You are *required* to use the date.timezone setting or the date_default_timezone_set() function. In case you used any of those methods and you are still getting this warning, you most likely misspelled the timezone identifier. We selected the timezone 'UTC' for now, but please set date.timezone to select your timezone. in /home/arhivasn/public_html/204/libraries/joomla/utilities/date.php on line 56

Warning: date(): It is not safe to rely on the system's timezone settings. You are *required* to use the date.timezone setting or the date_default_timezone_set() function. In case you used any of those methods and you are still getting this warning, you most likely misspelled the timezone identifier. We selected the timezone 'UTC' for now, but please set date.timezone to select your timezone. in /home/arhivasn/public_html/204/libraries/joomla/utilities/date.php on line 198

STARČEVAČKI BIOSKOP

Pregledavajući do sada objavljene “Crtice“ uočio sam da do sada nisam pisao o bioskopu u Starčevu iako je bioskop imao važnu ulogu u društvenom životu Starčevaca. Početaka prikazivanja filmova tj. “živih slika“ se ne sećam, pa čak ni iz priča mojih starijih, ali se sećam bioskopa iz svog detinjstva i mlađih dana. Kako se Zadružni dom ili Dom kulture dosta godina iza Drugog Svetskog Rata gradio i stajao je nedovršen, a u kojem je bila predviđena i velika višenamenska sala, za potrebe bioskopa pa i za razne priredbe služila je sala u sklopu starčevačke Opštine gde se danas nalazi Svečana sala, “Volejbol“ i JKP. Sala je bila vrlo jednostavna. Velika prostorija s prozorima do ulice, a do hodnika je imala dvoja vrata. Na zidu do ajnfora tj do velikog ulaza u zgradu Opštine bila je pozornica (bina) i taj zid bio je ofarban belom farbom kao zaslon za projekciju, a bio je nacrtan i crni okvir. Pod je bio od dasaka a premzivao se starim motornim uljem da ne bude previše prašine i da daske ne trunu i da se ne bi izlizale. Pod je bio vodoravan tako da su redovi stolica bili svi u istoj visini pa ako je neko u redu ispred bio viši, film se teško mogao gledati iako su stolice bile poslagane u cik-cak. Prostor za projektor bio je na suprotnoj strani i imao je nekoliko malih prozorčića kroz koje se film s projektora mogao projektovati na zaslon i kroz koje je kinooperater mogao da vidi kako slika na zaslonu izgleda. Projektor je bio da tko kažem klasični, malog otvora, pa je projektirao samo malu sliku, onakvu kakav je u to doba bio i format filma. Jako svetlo za projektovanje filma proizvodilo se elektrolučno pomoću dve ugljene elektrode. Zbog toga je uvek postojala opasnost da se film zapali, a u samoj prostoriji je bilo uvek i dosta toplo.
Filmovi koje smo u to doba gledali svi su bili crno-beli, a slika je bila koji puta zelenkasto plavkasta.Pre svakog filma obično se prikazivao “žurnal“ kao smo mi to zvali, a to su bile filmske novosti o proteklim događajima. Obično je to bio neki vremeplov, a onda i što se događalo u političkom životu ondašnje Jugoslavije, gde je bio i šta je radio Tito, koji su privredna dostignuća, a i kako su se obiležavali neki praznici i sl. Godine su prolazile, pa se i gradnja Doma kulture i privela kraju. I sala je bila završena pa je dobijena i nova oprema. Nova sala imala je umesto obojenog zida pravo filmsko platno koje je bilo razapeto na metalni okvir koji se podizao i spuštao jer je iza platna bila velika pozornica. Pod u sali je bio zakošen tako da su redovi stolica bili na različitim visinama što je omogućavalo da se film lakše gleda. Instaliran je i novi projektor koji je omogućavao prikazivanje i sinemaskop filmove u boji (cinemascope color), tako da je gledanje filmova bio još upečatljiviji doživljaj. No, ozvučenje filma bilo je još uvek samo s jednim zvučnikom koji je stajo iza platna. Svaki bioskop mora imati i osoblje koje će sve to opsluživati. Kinooperatera, blagajnika, pregledača karata. Legenda Starčevačkog bioskopa bio je deda Jaša Mecinger, koji je po potrebi bio i prodavač karata, ujedno ih je i pregledavao tj. cepao karte na ulazu u salu, a svako jutro je salu čistio i provetravao, što radi neugodnog mirisa starog motornog ulja kojim je i u ovoj sali pod bio premazivan što radi ustajalog vazduha od svakovečernjih gledalaca. U svemu tome pomagala mu je njegova supruga baba Ana, a kad su bile velike gužve tj. u slučaju nekog atraktivnog filma i njihov najmlađi sin Pera. Starčevački bioskop imao je i svoje pretplatnike tj. ljude koji su svako veče išli u bioskop, jer u to doba još nije bilo toliko televizora da ga ima svaka kuća. Najpoznatiji po svakovečernjem odlasku u bioskop bili su Kata i Joso Plenk. Za njih se svakako može reći da su bili istinski zaljubljeni u filmove i filmsku umetnost.
Iako je gledanje filmova iz sopstvene fotelje u komforu svoje sobe ugodnije, doživljaj gledanja filma u bioskopu, a naročito u najmodernijoj tehnici prikazivanja, ostavlja na gledaoce jači doživljaj.