Warning: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /home/arhivasn/public_html/204/plugins/system/plg_japopup/fancybox/fancybox.php:283) in /home/arhivasn/public_html/204/plugins/system/jat3/core/parameter.php on line 161

Warning: Creating default object from empty value in /home/arhivasn/public_html/204/plugins/system/jat3/core/joomla/modulehelper.php on line 320
Vukoje Marinković, penzioner


Warning: date(): It is not safe to rely on the system's timezone settings. You are *required* to use the date.timezone setting or the date_default_timezone_set() function. In case you used any of those methods and you are still getting this warning, you most likely misspelled the timezone identifier. We selected the timezone 'UTC' for now, but please set date.timezone to select your timezone. in /home/arhivasn/public_html/204/templates/snovine/blocks/topbar.php on line 20
Sat
Warning: date(): It is not safe to rely on the system's timezone settings. You are *required* to use the date.timezone setting or the date_default_timezone_set() function. In case you used any of those methods and you are still getting this warning, you most likely misspelled the timezone identifier. We selected the timezone 'UTC' for now, but please set date.timezone to select your timezone. in /home/arhivasn/public_html/204/templates/snovine/blocks/topbar.php on line 21
08
Warning: date(): It is not safe to rely on the system's timezone settings. You are *required* to use the date.timezone setting or the date_default_timezone_set() function. In case you used any of those methods and you are still getting this warning, you most likely misspelled the timezone identifier. We selected the timezone 'UTC' for now, but please set date.timezone to select your timezone. in /home/arhivasn/public_html/204/templates/snovine/blocks/topbar.php on line 22
18
Warning: date(): It is not safe to rely on the system's timezone settings. You are *required* to use the date.timezone setting or the date_default_timezone_set() function. In case you used any of those methods and you are still getting this warning, you most likely misspelled the timezone identifier. We selected the timezone 'UTC' for now, but please set date.timezone to select your timezone. in /home/arhivasn/public_html/204/templates/snovine/blocks/topbar.php on line 23
2018

Azurirano
Warning: strtotime(): It is not safe to rely on the system's timezone settings. You are *required* to use the date.timezone setting or the date_default_timezone_set() function. In case you used any of those methods and you are still getting this warning, you most likely misspelled the timezone identifier. We selected the timezone 'UTC' for now, but please set date.timezone to select your timezone. in /home/arhivasn/public_html/204/plugins/system/jat3/core/common.php on line 1515
11:20:12 PM GMT


Warning: date(): It is not safe to rely on the system's timezone settings. You are *required* to use the date.timezone setting or the date_default_timezone_set() function. In case you used any of those methods and you are still getting this warning, you most likely misspelled the timezone identifier. We selected the timezone 'UTC' for now, but please set date.timezone to select your timezone. in /home/arhivasn/public_html/204/libraries/joomla/utilities/date.php on line 198
Back INTERVJU DANI U KLUBU Vukoje Marinković, penzioner

Warning: strtotime(): It is not safe to rely on the system's timezone settings. You are *required* to use the date.timezone setting or the date_default_timezone_set() function. In case you used any of those methods and you are still getting this warning, you most likely misspelled the timezone identifier. We selected the timezone 'UTC' for now, but please set date.timezone to select your timezone. in /home/arhivasn/public_html/204/libraries/joomla/utilities/date.php on line 56

Warning: date(): It is not safe to rely on the system's timezone settings. You are *required* to use the date.timezone setting or the date_default_timezone_set() function. In case you used any of those methods and you are still getting this warning, you most likely misspelled the timezone identifier. We selected the timezone 'UTC' for now, but please set date.timezone to select your timezone. in /home/arhivasn/public_html/204/libraries/joomla/utilities/date.php on line 198

Vukoje Marinković, penzioner

  • PDF

Dobričina starog kova
Kako su nekadašnji, nepisani običaji nalagali, moralo se biti pošten, vredan, odan porodici, po mogućstvu ne preterano bučan i brbljiv, i nadasve - skroman. To je ono što je krasilo staro kućevno vaspitanje u koje se mnogi kunu. Na žalost, u vreme današnje sve se nekako obrnulo, pa, su na “ceni“ bahatost, gordost, kao i vređanje i ponižavanje bližnjeg svoga. Ali svako zlo je kratkog daha, a ljudi visokih moralnih vrednosti će zasigurno “preživeti“. Upravo takav je ekskluzivni gost aktuelnog broja najstarijeg vojvođanskog seoskog glasila - Vukoje Marinković, poznatiji i kao Vule.

Vukoje Marinković, rođen je 1. avgusta 1949. godine u Novom Pazaru, od majke Mileve i oca Milodara, pored još dva mlađa brata. Oženio se Katom 1970. godine, s kojom je na put izveo troje dece: Slavišu, Slavku i LJubišu, a oni mu se “podarili“ petoro unučadi: Slaviša - Kristinu i Ognjena, a Slavka - Željka, Nenada i Snežanu. Školu je završio u Novom Pazaru, a 1976. godine zaposlio se u beogradskom “Antikoru“, firmi koja se bavila farbanjem građevinskih konstrukcija anti-korozivnim sredstvima U Starčevo se doselio 1977. godine. Radio na istom mestu čitave 23 godine, sve do 1999., kada zbog nenadanog infarkta morao u prevremenu penziju. Iste godine se učlanjuje u ovdašnji Savez invalida rada, a već pet godina učestvuje u radu Upravnog odbora. Hobi mu je da povremeno prošeta do bašte i zanima se uzgojem povrća i voća za lične potrebe.

Kako je odrastao mali Vule?

- Detinjstvo, u novopazarskom selu Žunjeviće, mi je bilo mučno i radno, jer u ta teška, posleratna vremena jednostavno nije bilo vremena za igru i zabavu. Otkad postojim, znam samo za mukotrpan rad, odricanje i neprekidnu brobu za egzistenciju. Da zlo bude veće, oca skoro i da nisam upoznao. Nisam imao ni deset godina, bilo je to 1959., a sve se odigralo naglo. Iako on nije pokazivao nikakve simptome bolesti, odjednom mu je pozlilo, počeo je da se guši i sve se kobno završilo. Sav teret je pao na majku, ali dobrim delom i na mene, kao najstarijem detetu. Bio sam maltene glava kuće, a sa sedam godina sam uveliko išao u njivu. Držali smo i goveda, ovce, konje, pa smo ih mi, deca čuvali i vijali po šumama. Na sreću, brojna rodbina nam je podosta pomagala, posebno kada su teži poslovi u pitanju. Najmanje smo se igrali, kada bi tako živela i radila sadašnja deca, verovatno bi se osećala prilično ugnjetavanom. Ipak, u retkim trenucima, odlazili smo na rečicu Jošanicu, da bi se malko opustili i družili. Pravili smo branu, koju smo koristili kao bazen i tu se kupali. Hvatali smo i ribu, koje je bilo u izobilju. Ambijent u kom sam živeo bio je više nego surov, negostoljubiv, ali kao i svako drugi - volim svoje rodno mesto. Pamtim, kada se pre nekih pedesetak godina sastavilo nebo sa zemljom i nezapamćena vodena stihija odnela bestraga dvadesetak tek isplašćenih stogova sena s naše livade.

Škola...

- Škola mi je bila veoma blizu, jer da je bilo drugačije, pitanje da li bih zbog silnih obaveza i stigao da je pohađam. Tako sam pohađao nastavu i sve više i napornije radio, ali moram da priznam da učenje baš i nisam obožavao. Učiteljice su stanovale u neposrednoj blizini, tako da nisam ni mogao, ni smeo da izostajem. Ponekad kada nisam stizao da uradim domaći zadatak, majka bi me, kao što je bilo normalno za ona vremena, malo “opomenula“ prutom. Jednom sam s drugarima vezao ždrebe svojim kaišem, koji sam kasnije izgubio i za to platio još jednim batinama. Bilo je lepih trenutaka, a tada sam se, skoro kao i danas družio sa Staletom Ćirkovićem, koji je doselio u Starčevo otprilike u isto vreme kao i ja. I ne samo nas dvojica, nego i mnogi drugi iz našeg sela.

Mladost, druženje, ženidba...

- Nije bilo uslova, ni vremena za provod. Tek nekoliko puta godišnje mogli smo sebi da priuštimo malo razonode i to samo za najveće praznike, kao što su Dan republike - 29. novembar i Nova godina. Tada bi se, najčešće u školi, okupili uz harmoniku, kolo i stare narodne pesme. Slavili smo i slave i odlazili kod radbine, ali i to je bilo jako skromno. Nije bilo izlazaka, a devojke i sve ostalo za nas kao da nije postojalo. Tako sam se, bez velike galame i oženio, čak ni svadbu nismo pravili. Buduću suprugu sam poznavao od malena, a iz poznatih razloga za romantiku i ljubavisanje nije imalo kad.

Posao...

- Pošto je u zavičaju bilo sve teže normalno živeti, već se dobar deo rodbine u trbuhom za kruhom odselilo u bogatija područja, između ostalog i u Starčevo, i ja sam počeo da navraćam u ove krajeve. Tražeći zaposlenje po Beogradu, naišao sam na firmu "Antikor". U pitanju je bio jako naporan posao, ne samo zbog izuzetno teških uslova rada na otvorenom, nego i zbog veoma čestog odsustva od kuće i odlazaka na razne terene. Mahom su to bila mesta u Vojvodini, kao što su Novi Sad, Zrenjanin, Kikinda, Smederevo... Radilo se od jutra, do sutra, a takoreći nije bilo vremena ni za šetnju po čaršiji. Ikao je to bila državna firma, platom nisam bio zadovoljen. To mi nije smetalo da budem stopostotno disciplinovan, nikada nisam zakasnio, niti imao ikakve pritužbe od nadređenih. Na, kraju srce nije izdržalo, pa, sam posle 23 godine morao u prevremenu penziju...

Ženidba, dolazak u Starčevo...

- Kupio sam plac u blizini stana najmlađeg brata, u naselju Šumice. Već 1979. godine počeo da pravim kuću. Kada nisam bivao na terenima, svaki slobodni trenutak provodio sam na svom gradilištu. Moram da napomenem da je tada bilo vreme velike solidarnosti, pa su mi pomagale komšije, ali i sada pokojna braća Milovan i Miloje. Na Starčevo sam se brzo privikao, s komšijama i sugrađanima nikada nisam imao konflikt, žak ni ružne reči. Dok sam radio, supruga je vaspitavala decu, koja su uvek bila poslušna i skromna. Danas su i takvi ljudi - vredni i nenametljivi, Slaviša je u Starčevu, radi kao vrlo cenjen varioc u “Feromontu“, a LJubiša je, kao i ja nekad, u “Antikoru“. Posebno sam ponosan i na svoje komšije, kao što su Miša Radosavljević i njegov sin Bojan, pa Mladen Radenković, Desimir Komljenović, Slavoljub Radosavljević i mnogi drugi. Kao dokaz odličnih dobrosusetskih odnosa navodim i to da nismo ni ogradili svoje placeve, zbog ogromnog međusobnog poverenja. Funkcionišemo po sistemu složne kuće i kada.

Savez invalida rada...

- Od odlaska u penziju 1999. godine postao sam član ovog veoma agilnog udruženja, a u poslednjih pet godina sam član Upravnog odbora. Zahvaljujući rukovodstvu, prvenstveno Branku Jovanoviću i Peri Leksoviću, veoma kvalitetno radimo u interesu naših članova, ali se i iskreno družimo. Povremeno putujemo zabave, kao što su one u Svilajncu, Požarevcu, Omoljici... Radimo mesečne popise, obezbeđujemo ogrev, koliko smo u mogućnosti šaljemo obolele na lečenja. Ogromna većina koja dođe u Klub je dobronamerna, a usluga ovde nije tako skupa.

Starčevo, danas?

- Odličan je potez uvođenje kanalizacije i verujem da će je uskoro imati svaka kuća. Komunalno preduzeće je redovno i ažurno. Po mom mišljenju bolji smo od mnogih mesta iz okoline. Pratim “Borac“, dopada mi se stadion, a za Trg nemam komantara, pravi je ukras. Iako ima mnogo povika na ponašanje omladine, mislim da nije tako. Svi momci koje poznajem mi se uredno jave, a ako je poneki pojedinac problematičan, ne treba ih sve anatemisati. Jedino mi smeta to što Starčevo nema pedijatra.

Tako govori ovaj skromoni i vredni čovek iz naroda, a sugrađanima nedvosmisleno poručuje:

- Ne bih želeo da se ova deca muče kao ja, ali nije loše da se ponekad malo zamore, onda bolje spavaju, jedu, ali i izbegavaju da ih ulica uzme pod svoje! razgovarao

ARHIVA: BROJ 203

ARHIVA: BROJ 202

ARHIVA: BROJ 201

ARHIVA: BROJ 200

ARHIVA: BROJ 199